|
 Oko 400 članova hipi-kolonije "Reinbou femili" (Dugina porodica) pristiglih iz celog sveta okupilo se u Zapadnoj Krajini, nedaleko od mesta Bosansko Grahovo u selu Preodac gde su priredili svoje tradicionalno letnje okupljanje od 20. jula 19. avgusta. Očekuje se da će konačan broj pristiglih biti oko 2000 članova.
Ova družinu satkana od svih vera i nacionalnosti mesec dana će se družiti, meditirati, plesati i pevati, u ovom prelepom kraju, iz kojeg su pre dvanaest godina proterani svi Srbi. Moderni nomadi privremeno su se nastanili na tridesetak kilometara od mesta Bosansko Grahovo, tačnije na tromeđi opština Grahovo,Drvar i Glamoč, u selu PREODAC. citaj dalje Gagi Loncar// dugina djecica //
ПРЕОДАЦ
У многим коментарима и записима који су досад срочени о селу Преодац, неизбјежно су изговарани народни стихови:''Ој Преоцу најљепше си село, у теби је триста једно врело''. Нека тако почне и ова прича јер једно овакво село, које слободно можемо сврстати у ред најљепших у читавој Босни и шире, то свакако заслужује. 
Преодац је планинско село, разбацано по котлини подно Шатор планине, на 860м/н.в. Обилује изворима здраве питке студене воде. А тај податак од триста једно врело, немогуће је провјерити јер ни најстарији Преочани нити највећи научници и истраживачи, никад не установише тачан број. Углавном свако на понекој својој парцели има извор и не зависи од комшије, па су се по том питању комотно могли свађати до миле воље и по потреби једни другима од леђа житно коље пребијати.>>>ДАЉЕ
KRAJIŠNIK FOLIRANT
Kroz vjekove je muka nagonila naše ljude da se svačem dovijaju nebi li opstali, što ih je uprkos bjedi i neimaštini, činilo vedrijim i nedostižnijim. Stariji štošta  pamte, a mi mlađi prepričavamo, pa ću vam i ja pripoviditi jedan biser što sam ga čuo od starijih.
To je bilo nekad davno još prije drugog svj. rata, otprilike 1930.-tih godina.
Pošto je naš svijet obično išo zaraditi koru kruva tek kad ostane skroz bez nje, tako jedne prilike muka naćera jednu našu ''regimentu'' da idu sjeći šumu u planine u blizini Bosanskog Petrovca.
Potražnja za radnom snagom je bila obilata, pa je na tom šumskom radilištu bilo podosta radnika iz raznih krajeva, svakojakih ćudi i običaja. Svima je zajedničko bilo jedino to što nediljom i udešljivim svecima nisu radili. >>> citaj dalje
RAKIJSKI KAZAN
Mili Bože šta se sve nije izdešavalo ovom našem napaćenom i preguljenom narodu krajiškom, za ono vremena kad ga dušmani bijadoše išćerali sa ognjišta!
Kad su nekogđeda pitali:''Đede, šta si ti radio u izbjeglištvu?- Sinko, samo što me nije mlin mlio i grom bio, a ostalo sam sve na svojoj koži iskusio!''
Nije tako bilo samo sa ovim đedom! Svako je u tom tužnom izbjegličkom periodu bio prinuđen raditi neke poslove, za koje nikad do tada nije čuo. Neki su prvi put u životu kotili krmače, neki švercovali cigare, neki počeli u pedesetoj godini malterisati...itd.
Bilo je i onih koji su prvi put u životu vidili u Novom Sadu sijačicu za kukuruze, jedni su se krstili kad u okolini Dervente ugledaše prase pripeto na lancu, drugi se nisu mogli čudu načuditi kad u Surdulici viđoše potkovane krave kako vuku kola, a bogami bilo je i krajišnika koji se prvi put u svome vijeku sretoše sa rakijskim kaznom.>>>citaj dalje
SLIKA I PRILIKA IZ GRAHOVA
Nema čeljadeta koje je prije rata imalo barem četri godine i moglo tuviti, a boravilo u Grahovu, da mu u sjećanju nije ostala slika iz čaršije, pogotovo grahovski četvrtak. Taj predratni četvrtak je u Grahovu bio isto što i utorak u Drvaru, pijačni dan. Tad se ispred ''Zvijezde'' nakekere dokonjaci , naprdaju i nadlaguju se o svemu i svačemu.
A pijaca puna ko šipak: lonaca, poklopaca, čavala, potkovica, kreča, donjeg veša, kapa, šešira, ograda od šimšira, alata za svakog zanata, nakita od zlata, krmadi iz Šapca i ciganskih faca, snaša i žena širokih ramena, oštrih kosa i ljudi velika nosa! >>>citaj dalje
bice jos tekstova uskoro
|
