Предходних мјесеци на власт је након избора дошао Урош Макић као кандидат СНСД-а и за сада рад општинских власти након дугогодишњег негативног тренда за врјеме Билчара је кренуо позитивним путем за сада једино можете чути рјечи похвале на рачун нове власти али наравно и они имају манјих пропуста које немогу тект тако исправити на брзину. Али за свега пар мјесеци успјелису да покрену многе пројекте од реконструкције градског водовода до електрификације Преоца и Тичева који коначно добијају струју. Покренута је и реконструкција пар стамбених зграда у граду средства су обезбједјивана одакле год се успио добити неки новац /влада федерације и влада РС,)

   Са годишњим буџетом од 600.000 КМ, општина Босанско Грахово спада у ред изразито неразвијених општина у Федерацији БиХ. Претежно српско повратничко становништво сусреће се с многобројним проблемима, посљедице рата у овом граду још су видљиве, а претходне власти нису ништа урадиле на обнови града.

Ово тврди Урош Макић, новоизабрани начелник ове општине и члан СНСД-а. Према његовим ријечима, општина с природним љепотама, шумским богатствима и вриједним људима мора да крене стазама развоја и просперитета.

 Шта највише мучи становнике Босанског Грахова?

МАКИЋ: Волио бих знати шта то не мучи. Нажалост, Босанско Грахово је у току рата претрпјело оно што, вјерујем, није ниједан град у БиХ. Уништено је 97,5 одсто стамбеног фонда. Рат је давно стао, а на род се слабо враћа јер нема посла, инфраструктура је разрушена. У неколико мјесних заједница уопште нема повратка, а у некима се и оно мало повратника сусреће с великим проблемима.

Села Тичево и Преодац немају струје већ девет година од када се народ почео враћати, а повратничко село Доњи Тишковац одсјечено је путно од остатка општине јер становници морају да пређу границу с Хрватском неколико пута да би дошли до средишта општине. Муку мучимо и с превозом ђака. Један минибус и комби недовољни су за превоз ђака из свих села до центра Грахова, гдје је смјештена једина основна школа на подручју цијеле општине, и вожњу средњошколаца у Дрвар, гдје је најближа средња школа. Велики проблем је што немамо средњу школу. То представља проблем за повратнике јер људи би се можда и вратили али немају школу. Са друге стране, школу не вриједи градити без ученика.

Такође, један од горућих проблема становника наше општине је недостатак питке воде. Да напоменем да је у граду на снази редукција воде као у ратно вријеме. Тако воду имамо сваки други дан. Највише се плашимо за здравље ученика у школи.

Велики проблем је и лоша путна мрежа, која је у току рата уништена. Прије рата смо имали 76 километара асфалтираног пута, а већина је претрпјела оштећења. На територији општине имамо 120 километара макадамског пута, који је извозом шумских богатстава у току и послије рата такође уништен. И то је један од приоритета за рјешавање.

АУТОР: На који начин планирате покренути Босанско Грахово с мртве тачке?

МАКИЋ: У стању у каквом сам затекао општину био бих задовољан када бих могао рећи да је Грахово на нули. Међутим, овај град је далеко испод нуле. И ми крећемо одатле. У наредном периоду важно је одредити приоритете, мада је приоритет све. Можда је то понајвише рјешавање водоснадбијевања и обнављање стамбених објеката. Морам да напоменем да у граду треба обновити 1.326 стамбених објеката, 17 подручних школа, реконструисати 14 домова културе. Све је то уништено. Уз све то акценат ћемо ставити и на запошљавање младих како бисмо их заинтересовали за повратак у Грахово. Неопходно је обновити и Дом пензионера и дјечје обданиште. Град нема уличну расвјету и мислим да је то риједак случај у БиХ. За све је то крива претходна власт, која је обећавала да ће у првој години свог мандата урадити расвјету. У наредних четири године трудићу се да обезбиједим и здравствену заштиту за наше грађане. Једини Дом здравља у граду није у употреби. Пола зграде је обновљено и ту ради један пензионисани доктор, који нам се сам понудио да ради након што је отишао у пензију. Ја бих то назвао секундарна здравствена заштита.

Све то планирамо урадити уз помоћ кантоналне владе у Ливну, Републике Српске и Хрватске. Желимо да успоставимо једну регионалну сарању у којој ће сви имати интереса да улажу у Грахово.

АУТОР: Од којих грана привреде зависи будућност општине?

МАКИЋ: Туризам је грана на коју полажемо пуно наде. Сигуран сам да за ову грану привреде постоји велики интерес свих улагача и потенцијалних инвеститира. Поменимо само планину Шатор и познато језеро на њему. Такође, ту је и село Преодац, засигурно једно од најљепших села у БиХ с највише извора у држави, затим друга села која се могу искористити као будуће етно дестинације. Већ смо контактирали с туристичким организацијама у РС и у наредном периоду очекујемо прве конкретне кораке. Наравно да прве кораке морамо урадити ми у општини кроз израду пројеката и плана развоја у наредном периоду. Прије свега, морамо ријешити инфраструктуру, што ће бити јако тешко, али вјерујемо у свјетлију будућност Босанског Грахова и Граховљака. Такође, морамо аплицирати за средства из претприступних фондова ЕУ.

Повратници преживљавају и сакупљајући маховину
АУТОР: Од чега преживљавају повратници и гдје су запослени?

МАКИЋ: Да напоменем да је прије рата у граду радило седам фирми, у којима је радило око 3.500 људи. Данас је тај проценат недостижан јер се у град вратило мање од 3.000 људи. То значи да када бисмо постигли онај степен запослености прије рата све радно способно становништво било би запослено. Али то је немогуће. Данас у Грахову ради мало фирми. Укупно је запослено неколико стотина људи, од којих једва неколико десетина Срба. Претежно раде у општини и неколико људи ради у Циглани. Остали људи долазе из других општина кантона, а чак и из Книна.

Повратничко становништво осуђено је на сакупљање маховине, шипака... И од тога се живи. Наш циљ је покретање приватних породичних бизниса којима би се запошљавали повратници.