На дан успомене светог пророка Илије 20. Јула/02. Августа о. г. Њ. Пр. Епископ бихаћко-петровачки Г. Хризостом освештао је обновљени храм светог пророка Илије у Црном Лугу, Општина Бос. Грахово. Храм светог пророка Илије у Црном Лугу тешко је оштетила артиљеријским пројектилима хрватска војска тачно на Божић 1994/95. г. (25.12/94.-07.01.1995.г.) с намјером да у храму побију све присутне вјернике. Осјећајући ту злу намјеру усташа, Њ. П. Епископ Хризостом, сугерисао је тадашњем пароху губинском и администратору парохије црнолучке Младену Вукомановићу, да не служи литургију у Црном Лугу. Улазећи у Црни Луг 1994/95.г. хрватски бојевници су цркву гађали и са тенковским пројектилом начинивши том приликом огромну рупу на јужној страни зида храма, иначе храм је цјелокупно од тесаног камена. Обнова тешко оштећеног храма трајела је од 2001/02.године до данас. 

                                           ШАТОРСКИ САБОР

И ове године, окупили смо се на шаторском језеру, на чувеној планини Шатор, да прије свега, одамо почаст нашим  страдалим прадједовима, дједовима и очевима који су дали своје животе бранећи свој народ, своју земљу и своју част.

   Poštovani zemljaci, ovih dana iz štampe je izašla, kako to kaže autor, ni priča, niti roman već istorijska građa, statistika, studija i analiza podataka sakupljenih o Resanovcima od autora Uroša Vukobrata pod naslovom „RESANOVCI  STARO SRPSKO NASELJE NA CESTI CARA KLAUDIJA“.
Autor studije koju želim da vam predstavim se već ogledao u ovom žanru, knjigom „Vukobrati u Resanovcima“ gde je pozvao Resanovčane da obrade i objedine rodoslove svih plemena naseljenih na tim prostorima.
U studiji koja je pred nama autor pokušava da nam pokaže put kojim su Srbi došli na prostore Bosanske Krajine i Dalmatinske zagore i tvrdi da je to Rimski put Burnum – Sisak. Tim putem su se kretali sa stokom dok su bili nomadi , a kasnije sele naprejed i nazad zavisno od uslova života i ko je držao te krajeve (Mletačka republika, Francuzi, Turska, Austro-Ugarska monarhija).
Na tom putu značajno mjesto su RESANOVCI gdje se nalaze tragovi puta i gdje se čuvaju legende vezane za put.

   Po tvrdnji autora rad na ovoj studiji datira od početka osamdesetih godina prošlog veka,  kada je došao do prvih saznanja o miljokazu i crkvištu u Resanovcima.
Do podatka za pripremu studije autor je došao  koristeći litaraturu koju je pronašao u Narodnoj i Univerzitetskoj biblioteci u  ,

Ових дана у нашу цркву Св Илије у Црном  Лугу долази део моштију Св. Нестора Тркуње. На нашу срамоту скоро да о њему ништа и незнамо нити познајемо о коме ј рјеч. Поред Св нестора , Св Дамјана Граховског и Милана Дрварских има још неколико свештеномученика из нашег краја . О некима смо до сад били објавили штуре податке али овом приликом покушавамо да то поправимо .Поготово из разлога што овако ноедостоји имаомо ипак пормишљу  Божијом част да докечекамо ових дана и делић моштију Свштеномученика Нестора Тркуње.

Стога објавњујемо овај текст .

Novi svestenomucenik – milesevski iguman 

OTAC NESTOR TRKULJA  

Pise: arimandrit Nektarije Jankovic

Izmedju dva svetska rata, zapadni deo Raske oblasti bio je veoma zapostavljen od Kraljevine Jugoslavije. Put od Prijepolja do manastira Mileseve bio je u veoma losem stanju. Prilikom jedne posete blazenopocivseg Patrijarha Varnave do manastira nije se moglo doci automobilom, pa je do Mileseve Patrijarh sa pratiocem dosao na konjima. Manastir sa ekonomijom bio je u zalosnom stanju, konaci oronuli, u crkvi i na freskama pojavila se vlaga, vocnjaci zapusteni i propali, livade u korovu, stocni fond osiromasen, suma neplanski secena, a duhovno-kulturnog zivota skoro da i nije bilo.

Duhovni pecat oca Nestora

Blizila se 1935. godina i datum obelezavanja 700 godina od upokojenja Svetog Save. Mileseva je vapila za uzornim monahom – igumanom, koji bi ne stedeci sebe ulozio svu svoju snagu i sposobnosz u obnovu svete carske Lavre. Nije bilo lako pronaci tako svestranu licnost. Nas poznati sociolog, narodni tribun, poslanik i ministar Sreten Vukosavljevic, licno je molio Vladiku rasko-prizrenskog i pisao Svetom arhijerejskom sinodu da posalju i postave igumana manastiru Milesevi, koji bi predstavljao Srpsku crkvu i monastvo. 

Po Bozjem promislu, otac Nestor Trkulja dolazi za igumana manastira. Otac Nestor je rodjen 1890. godine u selu Crni Lug a ne kako se to mislilo Marinkovcima kod Bosanskog Grahova u uglednoj porodici Trkulja. Monasku skolu zavrsio je 1925. godine u Rakovici. Njegov daljni predak – Isaija Trkulja, bio je iguman manastira Krupe u dalmaciji, a njegov blizi rodjak (mozda i brat), bio je vojvoda Kosta Trkulja.

Posto je bio veoma obrazovan, blage naravi, krotak i smeran u srcu, a povrh svega i dobar ekonom, ubrzo uspeva da oko sebe okupi bratstvo i saradnike, te pocinje sa obnovom monaskog zivota. Njegova uloga u obnovi manastira bila je osmisljavajuca. Svemu je dao svoj pecat, jer je bio i veoma uticajan. Za kratko vreme stekao je ugled, kako kod Srba tako i kod muslimana. Svakodnevno je zaposljavao tridesetak radnika kako bi unapredio manastirsku ekonomiju. I danas, mnogi stariji zitelji milesevskog kraja imaju zivo secanje na taj period.